New Age(Novo Doba) Religija Satanizma I Okultizma

Novo Doba dolazi

Sta znači ime  Nju Ejdž (New age – Novo doba)? Pojam je uzet iz astrologije. Po njenom tumačenju Zemlji treba 26 000 godina da bi prošla kroz svih 12 znakova zodijaka (kosmičkih sazvezđa), što se naziva Velika godina, Platonova godina, o čemu se govori kada se pomene astronomsku pojavu nazvana Precesija ekvinocija, kada se zemljina osa zarotira i napravi zamišljenu kružnicu, za, kako kažu astrolozi 26 000 godina.  Ona je podeljena na 12  Velikih doba, ili Velikih meseci, od kojih svaki treba da iznosi odprilike  1/12 od 26000, od 2000 do 2 100  godina. Pocetak računanja im je 10.000. god.p.n.e.Sedam doba po celokupnoj astrologiji su doba Lava, otp.  (10.000-8.000.p.H.), Raka (8000.-6000.p.H.), Blizanaca (6000.-4000.p.H.), Bika (4000.-2000.p.H.), Ovna (2000.-rodenja Hrista). Mi sada po tome živimo u vremenu Ribe, otprilike (0-2000.po.H.) pa je u stvari to pravo poreklo simbola ribe za Hrišćanstvo, kao Hrišćanska dispenzacija, odeljak. Riba je u astrologiji simbol Majke boginje Venere, koja se uplašila od diva Tifona, skočila u Eufrat i pretvorila se u ribu. To je u stvari astrološki paganski simbol, koji nikakve veze sa hrišćanstvom nema, i nigde u Bibliji Isus, proroci i apostoli ne traže da se hrišćanstvo obeležava bilo kakvim znakom kojinukazuje na ribu. Neko će reći da se Isus hranio ribom, a i da su neki apostoli bili ribari, ali neki od apostola su bili i službenici Rima, kao Matej carinik (poreznik) a Isus je takođe jeo i hleb.                       

                  Spiritualni pokreti veruju da svako od ovih „novih doba“ obeležava pojava novih Učitelja mudrosti, ili Hristosa, Mesija, spasitelja, duhovnih vođa.  Neki od njih su bili, kažu okultisti, osnivači velikih religija, a drugi su nosili spektar raznih naziva kao što su Mahatma, Hijerarahija, Veliki, Tajno  Belo Bratstvo, Unutrašnja vladavina svetom, Velika Bela Loža Učitelja Mudrosti. Iako oni nose različita imena i u različitim su kulturama, ali svi su oni kosmički poslanici da povedu svet u viši stepen duhovnog napretka. Svako doba je imalo svoje karakteristike. Doba ribe je, kažu oni, bilo obeleženo hrišćanstvom, dok će sledeće „Novo doba“, doba Vodolije (od 2000 i neke, po nekima 2012. pa nadalje) biti obeleženo univerzalnom Novom svetskom religijom, religijom Novoga doba.  Zato se smatra da je to  sedmo  doba, dakle na vrhuncu razvoja čovečanstva. Ono treba, navodno,  da bude obeleženo jedinstvom, harmonijom, ljubavlju i naravno, pojavom Ucitelja, Hristosa, u ovom slučaju Gospodara  Maitreje,  koji treba da povede covecanstvo u njega. Svako novo doba je obelezeno naglim promenama, pa se zato očekuje da i sada slede ogromne sveopšte promene u svetu, sto ce dovesti  do „nove svesnosti“ čovečanstva, evolucije ljudi u višu svest, povećanja moći i percepcije vida, duhovnih sila i ovladavanja putovanja kroz dimenzije. Po Novom Dobu treba da nastane harmonija, ljubav i Milenijum mira, da svi ljudi budu braća i da prestanu ratovi, mržnja i netolerancija, posebno verska. Ljudima treba da zavlada jedna svetska vlada i jedna religija sa jednim centrom, a kruna te religije bi trebao da bude ljudski razum, koji evoluira u “višu svest”. Da li je ovo sve baš tako, ili se iza svega krije prevara, obmana koja će mnoge odvesti u bogootpadništvo i  smrt.

               Novo Doba je, dakle, sveopšti pokret za uspostavljanje jednog novog svetskog duhovnog sistema, Nove svetske religije, koja treba nastati kompletnim ujedinjavanjem covecanstva svim mogucim sredstvima, a to se vodi iz tajnih soba, od strane prebogatih članova ezoterijskih tajnih društava, kojima je najmanje stalo do čoveka i njegovog dobra.  Zato se sada stvaraju krize, da bi čovečanstvo lakše prihvatilo jednu svetsku vladu i religiju.

                   Verovanja i ideje Nju Ejdža (New age) inspiraciju najviše nalaze u budizmu, hinduizmu, teozofiji, gnosticizmu, kao i u učenjima raznih ezoterika i okultista. Obuhvatajureinkarnaciju, politeizam, animizam, panteizam i slična neopaganska verovanja. Učenje o reinkarnaciji u sklopu Nju Ejdža potiče iz teozofskog pokreta. U osnovi, to je panteističko-duhovni pokret duboko ukorenjen u hinduizmu i budizmu. Osnovni teozofski stav je postojanje visoko razvijenih učitelja koji upravljaju ljudskom civilizacijom, pri čemu se misli i na duhovna bića, i na pojedince, koji su ciljanim duhovnim razvojem navodno stekli nadljudske sposobnosti, tj opštenje sa duhovnim silama  (Recimo okultisti, alhemičari, Templari, Iluminati). Nju Ejdž tumači karmu kao duhovnu lekciju koju pojedinac mora izvući iz određenih događaja koji ga zateknu u životu koje je na putu razvoja sam prouzrokovao kroz više života, ne nužno kao kaznu za nedela iz prošlih života. Patnju i zlo ovaj pokret sagledava kao iluziju koju uzrokuje sam čovek. Gledanje na karmu sastoji se i u tome da se ukupna karma ne nastoji smanjiti već se dobra karma nastoji uvećati kako bi se omogućili bolji i ugodniji kasniji životi.  Nju Ejdž negira postojanje pakla, odnosno smatra ga delom takozvanog astralnog ili duhovnog sveta; pojedina tumačenja unutar pokreta shvataju pakao kao tvorevinu samih ljudskih misli i osećanja. (To je tačno, pakao nije biblijsko već pagansko učenje koje se uvuklo u hrišćanske tradicionalne crkve kao dogma).

                Verovanja ovog pokreta često su apstraktna uopštavanja religijskih dogmi i ezoterijskih učenja, mešanja religija i prilagođavanja tih religija jednom opštem učenju, koje nije centralizovana religija, već se sastoji iz mnogobrojnih pokreta, okupljenih oko vođe ili ideje, poput brojnih NLO religija, ljudi koji očekuju vanzemaljce, okultnih društava, ezoterista, pa i nekih hrišćanskih sekti, koje se slepo klanjaju vođama.  Odbacuje se monoteistički  religijski sistem, proučavaju se mističnih grane tradicionalnih  verskih tradicija, a značajna je i orijentacija na ezoterične i okultne doktrine celog sveta kao i  parcijalno usvajanje modernih naučnih i paranaučnih modela. Ovaj pokret karakterišu fokusiranost na unutrašnji lični  duhovni razvoj i naglasak na mističnom i duhovnom kao najvažnijoj dimenziji ljudskog postojanja te naglasak na prirodnom zdravlju i duhovnom isceljivanju. Nju Ejdž uvodi i popularizuje  mnoge prakse i metode alternativne medicine.  Naziv „new age“ (“novo doba”) opisuje se kao prelaz iz sazviježđa Riba u sazvežđe Vodolije, čije se astrološko razdoblje tumači kao „Novo Doba“, tj. doba promene svesti,  uzdizanje iste na višu globalni nivo.  Mišljenja o kraju i početku pojedinog astrološkog razdoblja se razilaze, neki ga lociraju u 2100 toj fodini a sve više je onih koji pominju 21 12 2012. Ovaj ciklus astroloških doba nalazi potporu u precesiji, pojavi o kojoj smo pisali.

             Među bliže preteče Nju Ejdža obično se svrstavaju  okultistička učenja koja su se pojavili u kasnome 19. i ranom 20. stoljeću, mada je preteča Novog doba, slobodno se može reći, antičko paganstvo, preko gnosticizma prvih vekova Nove ere, renesanse i  okultizma srednjeg veka. Teozofski pokret, spiritizam i pojave duhovnih i okultnih učitelja kao što su Georgij Ivanovič Gurdijev, Edgar Kejs (Cayce), Helena Petrovna Blavacka,  Alis Bejli (Alice Bailey),  Džidi Krišnamarti (Jiddu Krishnamurti),  niz indijskih gurua ili sufijskih učitelja koji su našli utočište na zapadu, zatim  utemeljitelj  psiholoških doktrina poput  Karla Gustava Janga  ili Abrahama Maslova, su junaci Novog Doba.  Teorije koje  sadrže duhovnu ili nadosobnu dimenziju, koje inače nema u empirijski (opipljivo dokazivim) orijentisanim psihološkim doktrinama su osnova modernog Nju Ejdža.  Nakon radikalne kontrakulture šezdesetih i dela sedamdesetih, XX veka,  usledilo je apsorbovanje raznorodnih učenja koja  su se pojavila u to doba: neka su od njih dela  Alana Votsa (Allan Watts), kao i prozni opus Oldosa Hakslija (Aldousa Huxley), romani  Ričarda Baha (Richarda Bacha) i ponovo štampani  glavni tekstovi zapadnog hermetizma. Pokret je bukvalno eksplodirao  1970-ih, delom iz subkultura, koje su preplavile zapadnu Evropu i severnu Ameriku. Sve je to bilo skopčano sa seksualnom revolucijom, rokenrol kulturom i poplavom droge, kao  i smišljenim brisanjem hrišćanskih vrenosti u Americi i zapadnoj Evropi.  Amerikanci koji su prihvatili učenja istočnih religija postali su svojevrsni učitelji-gurui, promoteri  produhovljavanja, ličnog  razvoja, odbacivanja racionalnog, opipljivog, i sve većeg manipulisanja masama da učenja Nju Ejdža private kao racionalna. Oni ističu važnostmeditiranja, vegetarijanstva, te opšteg povezivanja sa prirodom, što i nije loše, ako se gleda samo kao način života, ali to ima korene u panteizmu, po kome je Bog u svemu i sve je Bog. Jedna od praksi je i takozvano kanalisanje  (channeling), postupak u kojem se osoba-medij povezuje sa nematerijalnim duhovnim bićem i od njega prima poruke ili učenja. To biće se predstavlja kao Hijerarhija, Sanat – Kumara, Tibetanac, Učitelj, brat, vanzemaljac, neki od paganskih bogova ili tradicionalnih svetaca, duh neke umrle osobe, ili Maitreja, duhovni Učitelj sveta kog treba da dočekaju sledbenici Nju Ejdža kao mesiju. Samo jedan entitet stoji iza toga – đavo. Sa tim “entitetom” je očijukala i jedna od majki Nju Ejdža Helena Petrovna Blavacka, (1831 – 1891) osnivač Teozofskog društva (1875. godine u Njujorku, sa pukovnikom Henrijem Olkotom), koja je, sem što je imala ogroman uticaj na ezoteriju XIX i XX veka, bila i clan mnogih tajnih društava. Istraživaci njenog života otkrili su da je održavala veze sa Karbonarima, tajnim, revolucionarnim društvom iz Italije, koji su imali bliske veze sa duboko okultnim tajnim Crnim plemstvom, a bila je clan „egipatskog“  okultnog tajnog društva Bratstvo Luksora, koje je kasnije napustila zbog okrenutosti društva ka „sebicnosti, novcu i nemoralu“. U svojim knjigama, „Razotkrivena Izida“ iz 1877. i „Tajna doktrina“ iz 1888. godine, tvrdila je da je u telepatskoj vezi sa Skrivenim gospodarima ili Nadljudima koji žive u Centralnoj Aziji, na Tibetu, i sa kojima se može stupiti u vezu mentalnim putem, ako ste upuceni u tajne ezoterije i naucite odredene magijske rituale. Verovanje u Gospodare i Veliko belo bratstvo je promovisala i  Alis En  Bejli, (Allice An Bailey 1880 – 1949)  teozofska vidovnjakinja i veštica  iz perioda posle Blavacke.  Ona se pobrinula za suštinu pokreta Novog doba (New Age) i ere Vodolije. Bejlijeva je tvrdila da „kanališe“ poruke entiteta po imenu „Tibetanac –  Djahal Kul” i na osnovu toga napisala brojne knjige, od kojih su najpoznatije „Hijerarhija gospodara“ i „Nova svetska religija“. Iz njenog „teorijskog rada“ nikle su dve organizacije, Lucis Trast (imenovana po donosiocu svetlosti Luciferu ) i Dobra volja sveta, koje su, interesantno, veliki obožavaoci i uporni promoteri Ujedinjenih nacija, kljucne organizacije Novog svetskog poretka u obmanjivanju covecanstva od kako postoji „pravda“ u svetu.

             Prvi značajniji pisac je američki guru duhovnog imena Ram Dass (Richard Alpert) pisac uticajne knjige “Ovde i sada” (Be here now) o jogi, duhovnosti i meditaciji. Značajan je i američki fizičar Frithof Kapra (Fritjof Capra) koji u svojim knjigama spaja teorijsku fiziku i istočni misticizam  zastupajući  potrebu za novim idejama i konceptima koje su potrebne zapadnoj civilizaciji.   Američka duhovna učiteljica i medij Džudi zebra Najt (Judy Zebra Knight)  tvrdi da prenosi poruke bića koje se naziva Ramta koji joj se obratio krajem sedamdesetih. Dalju popularizaciju  ideja Nju Ejdža izvršila je američka glumica i spisateljica Širli MekLejn (Shirley Maclaine)  prvenstveno među američkom i britanskom omladinom.  Početkom sedamdesetih objavljivana su mistična dela peruanskog pisca Karlosa Kastanjede (Carlos Castaneda), u kojima opisuje susrete sa šamanom Don Huanom kojemu postaje učenik, premda su jasniji oblici Nju Ejdža prisutni tek u njegovim kasnijim delima.  Mogu se pomenuti još i okultisti Alan Kardek, osnivač spiritizma (opštenje sa “duhovima umrlih” i duhovnim entitetima), Elifas Levi (1810 – 1916), koji je istraživao primenu okultizma u medicini, Pol Lekur (Paul Lecor) koji je još 1937 godine govorio o Dobu Vodolije, Rene Genon…Nju Ejdž je velikim delom severnoamerička  pojava izrasla iz kulture engleskog govornoga područja, ali prevazilazi prostor Amerike. Naravno, tu je engleskinja J. K. Rouling sa svojim megapopularnim serijalom romana o Hariju Poteru, kao i mnoga dela iz  domena epske fantastike.  Holivud je počeo da zdušno podupire ideje Nju ejdža, čime postaje jasno da iza tog pokreta stoji mnogo jača sila od lokalnih gurua fanatika i mistika. Filmovi i serije u na temu pojave duhova, vanzemaljaca, vila, patuljaka, veštica, zombija,  vampira… telepatije, brzih rešenja, mitskih bića i zemalja, teme iz domena epske fantastike…Iako je nesumnjivo utemeljena na širokoj okultnoj tradiciji, a glavni je izvor ideja bio teozofski pokret s kraja  19. i početka 20. veka  većina proučavalaca smatra da ovaj pokret nema prepoznatljive utemeljiteljske pojave ni događaja.

               Teologija tradicionalnih hrišćanskih crkava zamera Nju Rjdžu što je odbacio pojam greha, iako same crkve sve više prihvataju mnoge ideje koje promoviše Nju Ejdž, a to se vidi kroz ekumenski pokret, koji jača kroz Svetski savez crkava i međureligijske dijaloge, pa tako se sve više mogu videti sasluženja, zajedničke službe katolika, pravoslavaca, indijskih gurua, spiritista, budista,  sledbenika Vudu… osnova je ljubav, previše se priča o ljubavi. Nju Ejdž se u crkvama sve manje napada.  Katolička Crkva donela je 3 februara  2003. službeni dokument „Isus Hrist donosilac  vode žive“, kojega je javnosti predalo Papsko  veće za kulturu i Papsko veće za međureligijski dijalog. Dokument je opširan i sadrži pregled pokreta Novog Doba, njegovih glavnih osobina, donosi poređenje hrišćanske nauke sa verovanjima Nju Ejdža. Pojavu ovog pokreta ovaj  dokument tumači kao potrebu savremenog čoveka za duhovnošću te se kaže kako:  „Ljudi osećaju da im hrišćanska religija ne pruža – ili im možda nikad nije pružala – ono što im zaista treba.  Traganje koje ljude često vodi u  Nju Ejdž je  istinska žudnja za dubljom duhovnošću, za nečim što zahvata njihovo srce i za načinom kojim bi dali smisao zbrkanom i često otuđujućem svetu.“ Kao cilj dokumenta navodi se:  „upoznavanje pokreta kao kulturne struje,  pomoć katolicima da upoznaju istinsko katoličko učenje i duhovnost kako bi ispravno vrednovali teme ove struje.“ Dokument objašnjava Nju  Ejdž kao pokret koji se temelji na starim gnostičkim i ezotričnim idejama, te da se radi o pokretu koji se temelji na težnji da čovjek u samome sebi otkrije i pomoću raznih metoda pronađe božansko. Boga i svet  Nju Ejdž  opisuje kao manifestaciju energije ili vibracija pa se i ličnost Isusa Hrista shvata kao  oblik kosmičke energije. Na globalnom planu nastojanja ovog pokreta se tumače kao težnja za nadilaženjem pojedinih religija te uspostava jedne univerzalne religije, što i ekumenizam iza kojeg stoji papska institucija ii ma za cilj. Tvrdi se da se novom duhovnošću želi zameniti  duhovnost  temeljena na judeohrišćanskim korenima.  Nju Ejdž je moderna instant duhovnost, konglomerat često i protivrečnih (pseudo)religioznih elemenata, bez  moralne nauke i dogme.  Kada vidimo kakav stav ima Rimokatolička crkva prema Nju Ejdžu, jasno nam je kuda ide religija, jer upravo katolička crkva stoji iza ujedinjavanja svih religija u jednu, pod geslom “da svi jedno budu”. Ona nastoji da se sve religije stope, navodno zarad mira u svetu, pod jednu kapu, najverovatnije papsku  mitru, pa i neka zadrže svoje unutrašnje dogme, jer su sve one ustvari “različiti putevi do Boga”, što je suprotno Hristovom: “Ja sam Put, Istina i Život”  Ipak,  ni učenje Katoličke crkve nema mnogo zajedničkog sa Biblijom i Jevanđeljem,  još veće zlo je Nju Ejdž, koji je još ekstremniji u svom negiranju ličnosti i božanstva Isusa Hrista, i uzduzanju samog đavola koji se naziva Gospodar, Učitelj, Tibetanac itd i sa kojim opšte Njuejdžeri, što jako malo ljudi zna i uopšte želi da prihvati.  Ko je Isus Hrist i šta uče Jevanđelja doći će na red za objašnjenje, ali učenja koja nam nudi Nju Ejdž, bez obzira koliko god bila lepo upakovana, nisu od Boga, čak naprotiv, Biblija je puna opomena protiv istih, obožavanja drugih bogova, opštenja sa mrtvima, sa duhovima,  protiv astrologije, mešanja sa paganima itd.  Svi napadi na Hrista, ako se izuzme evolucionistička nauka i komunizam su perfidno delo sekti i pokreta Nju Ejdža, koji Isusa ne negira, ali Ga umesto Gospoda i Spasitelja naziva “kosmička energija”, ili neki od božanskih avatara, ili pak samo jednog od učitelja, dobrog čoveka koji je delio ljubav,  jedan od aspekata božanskog, izjednačavajući ga sa ostalim učiteljima i osnivačima religija.  Gomila otkrivenih” Gnostičkih jevanđelja i spisa iz Kumrana i Nag Hamadija, koji se iznenada pojavljuju zadnjih 50 godina je upravo delo ideologa Nju Ejdža! Nije to nikakvo otkriće iz davnina, osim pojedinih prašnjavih spisa. Interesantno. Prvo se pojavljuju otkrića, senzacija, “skrivena jevanđelja” koja je navodno Rimska crkva sakrila od naroda, a u kojima piše da je Isus Hrist ustvari bio običan čovek, koji je imao porodicu, decu,  živeo i umro negde od Palestine pa do Francuske. Onda se pojavljuju “istraživači” koji pišu bestselere poput knjige “Sveta Krv – Sveti Gral”  Majkla Bejdženta, Ričarda Lija i Henrija Linkolna (Michael Baigent, Richard Leigh, Henry Lincoln) u kojima se senzacionalno iznosi skrivena istorija Hristove loze, od Merovinga, britanske krune,  sve do modernog doba, loze od koje treba da se rodi vladar sveta u budućnosti, itd. Posle toga na red dolaze romansijeri, poput Dena Brauna (Dan Brown) pisca knjige “Da Vinčijev kod”  koji  drži pažnju čitaoca,  dok čitalac,  ako je bez predznanja vrlo lako može da poveruje u ono šta je pisac napisao i da odbaci ponuđeno  jevanđelje kao neistinu, iako je taj roman, kao i ostali na ovu temu prepun istorijskih grešaka, ili istinitih događaja koji su izvučeni iz konteksta i pripisani drugoj istorijskoj ličnosti, pa i izmišljotina. Jer čitalac nije upućen. Ipak, ove knjige kupuju milioni čitalaca! I veruju u to što u njima piše.  Za to će se pobrinuti mediji, filmovi, TV emisije,  evolucionističko obrazovanje itd. Za pametnog čoveka će biti  dovoljno da se upita – pa ako to Jevanđelje nije istina, pa čemu onda tolika mašinerija protiv njega? Otkud takva hajka na božanstvo Isusa Hrista? Od prosvetitelja, preko Darvina, humanista, komunista, demokratije, sekularne nauke… Falsifikovanje, negiranje, izmišljanje… Otkud tolika hajka protiv Isusa Hrista?  Pa Petra Pana niko ne negira…

Iza Nju Ejdža stoje ljudi koji su za vlast, moć i bogatstvo prodali dušu, i kojima se lica ne vide, koji iza zavese rade svoj posao. Isti ljudi koji stoje iza nacizma, fašizma, komunizma, moderne demokratije koja je ustvari moderno ropstvo. Okultisti, koje viđamo u poslovnim odelima na TV ekranima kojima većina zavidi, a ni pojma nemamo ko su oni, da u tajnosti stvaraju svoj plan – predavanje čovečanstva onome koga zovu gospodar i čije rituale obavljaju u tajnosti. Setimo se Zgrade bez prozora na Jejl univerzitetu ili Bohemske šume.  Sama simbolika Nju Ejdža je duboko okultna i paganska, i  potiče još iz antičkih vremena, a danas je samo modernizovana i prilagođena nauci, tehnologiji, biznisu, medijima,  modernim komunikacijama i sekularizmu.  Pentagram, egipatski Ank, razne forme krstova, svastike, triskele, zvezde, zodijački simboli, trouglovi, piramide, svevideće oko, treće oko, aureole, zmije…mogu s videti svuda, na logoima medijskih kuća, političkih stranaka… kompanija, apoteka, časopisa….do religijskih simbola. Prođite ulicom. Sve je povezano i naizgled zbrkano.  Takođe su to i drevni simboli paganskih religija, o čemu ćemo se takođe baviti, jer i Nju Ejdž i masoni, kao i druga ezoterijska i okultna društva počivaju na paganskim praksama, a paganske doktrine su direktna pobuna protiv Stvoritelja i iza paganskih “bogova” stoje zli anđeli. Drevni žreci i sveštenici u Egiptu, Vavilonu, Meksiku, Peruu, Indiji, keltski druidi, Grčke misterije, magi…su bili pripadnici tadašnjih tajnih okultnih društava, i svoje ideje su prenosili narodu. Ništa se nije promenilo do danas.  Od Vavilona, preko Egipta, Grčkih Misterija, Rima, prvih vekova Nove ere (mnogi misle da se Nova era računa od rođenja Isusa Hrista. Nije tačno! Ona se računa od 750-te godine osnivanja Rima kada je Isus bio već dete od četiri godine. On je rođen 4. godine pre Nove ere. O ulozi Rima ima nešto da se kaže. Strpljivo) kada je Mitraizam (kult Sunca) ušao u hrišćanstvo, i kada se polako uvode paganske doktrine.          

Izvor: OtkrivenjeJovanovo.worldpress.com